Na Jadranu pomama za sezonskim radnicima - plate dobre, a iskustva Subotičana šarolika
Prema procenama iz Hrvatske, u turizmu i ugostiteljstvu biće potrebno oko 70 hiljada sezonskih radnika, odnosno 5 hiljada više nego lane. Slična situacija očekuje se i u Crnoj Gori gde će za predstojeću letnju sezonu biti potrebno 25 hiljada sezonskih radnika.
- Najviše se traže konobari, kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, kao i higijeničari i sobarice. Pored toga, traže se i animatori, recepcioneri i radnici na održavanju - navode iz Infostuda - Kada je reč o zaradama, konobari mogu očekivati mesečne plate od oko 1.200 do 1.600 evra, dok barmeni zarađuju i do 1.600 evra. Recepcioneri mogu računati na iznose od 1.300 do 1.500 evra, a radnici na održavanju i majstori najčešće zarađuju od 1.100 do 1.300 evra. U kuhinji je najveća potražnja za kuvarima čije zarade se kreću od 1.800 pa do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu da "dobace" i do 3 hiljade evra mesečno. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1.400 evra.
Ovakva potražnja otvara značajne mogućnosti i za radnike iz Srbije, a to potvrđuju i podaci sa sajta Poslovi.infostud.com, gde poslodavci iz regiona već aktivno traže kadrove za predstojeću sezonu. I dok ima Subotičana koji godinama odlaze "na sezonu" uglavnom na hrvatsko primorje, ima i onih koji su od sezonskih poslova u turizmu digli ruke.
- Dve sezone sam radio u Hrvatskoj kao konobar. Planiram da idem i ove, kod istog gazde. Plata je dobra, bakšiš još bolji. Troškova nemam pošto nam je obezbeđen smeštaj i hrana. Zbog obaveza na fakultetu radim samo u špicu sezone, tj. jul i avgust. To što zaradim budem mi dovoljno za neko lepo letovanje u septembru i još mi ostane nešto novca, zadovoljan sam - priča mladi Subotičanin, student na Univerzitetu u Novom Sadu - Godinama sam radila kao sobarica u Dalmaciji, kod nekoliko gazda i više nemam u planu da idem. Ne mogu da kažem da dogovor nije bio ispoštovan. Onoliko novca koliko je dogovoreno mi je uvek i isplaćeno, ali obim posla je ogroman. Nije to više za mene. Imala sam svega dva dana mesečno slobodna. Mislim da količina novca koju zaradim nije proporcionalna obimu posla i broju radnih sati - smatra Marina koja je pet sezona radno provela u Dalmaciji.
To za kog poslodavca se radi najčešće određuje i kakvo iskustvo će sezonski radnik imati, smatra Petar koji se, uprkos prvobitnom neprijatnom iskustvu, vratio na Crnogorsko primorje, ali kod drugog poslodavca. Predstojeća sezona će mu biti druga koju će raditi kao barmen u Budvi, gradu u kom se traži čak 5 hiljada sezonskih radnika.
- Prva sezona u Herceg Novom je bila čista propast. Radio sam bez slobodnog dana i po tri nedelje, uvek je bilo natezanja oko isplate. Mislio sam da sam sa radom kao sezonac završio. Međutim, naredne godine me je drug ubedio da pođem sa njim u Budvu kod gazde kod kog je on radio i ranije. Jedva sam pristao, a iskustvo je bilo fantastično. Tako da, smatram da je najbitnije kod kog gazde se ide, pa savetujem onima koji idu prvi put, da traže poslodavca po preporuci - veli Petar.
Podaci Infostud-a pokazuju da se najveći broj prijava beleži za pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok je manji broj kandidata za kvalifikovanije pozicije poput kuvara, poslastičara, roštilj majstora i pizza majstora. Ovaj trend dodatno potvrđuje dugogodišnji nedostatak stručne radne snage u turizmu i ugostiteljstvu, koji je prisutan širom regiona.
